...ajme nikako dočekat...još desetak dana i gotovo je napokon...nema više osnovne škole :)
...ljudi moji sin mi postaje srednjoškolac ubrzoooooooooooooo aaaaaaaaaaaaaaaa ka da mi je to lakše od osnovne pa se veselim ovako šta je kraj...uf uf uf...
...ma sve bi bilo lako da se njemu da učit i da kuži da je riječ o njegovoj a ne mojoj budućnosti...ah mogu ja urlat i govorit satima al njemu (ka i večini tinejđera) na jedno uvo uđe a na drugo izrađe...ajme majko ko će izrdžat još srednju školu uf...
...šta je tu je triba stisnit i izdržat...nijedan roditelj (pa tako ni ja) ne može zaobić to njihovo odrastanje i otpornost prema školi...triba se samo šta manje nervirat i stiskat ih onako diskretno a agresivno hahahaha...to je moja tehnika i djeluje ponekad ;)
...jedino šta mi iskreno i do boli nedostaje je njegova nježnost prema meni...miran ton i dugi razgovori...ili poljubac onako spontano bez razloga...toga sada dobijem toliko malo da ga kad se dogodi automatski pitam: "...šta je reč da si danas dobre volje?!'" i obavezno mu kažem: "HVALA!!!" a prije mi je to bilo normalno i nije mi palo na pamet mu se zahvalit za jedan običan poljubac...dragi moji želim vam samo reč da je jako teško živit s tinejđerom i izdržat to sve i virovat da je to ono tvoje slatko dite koje te nasmijavalo a sad te tjera u plač svaki dan...al triba izdržat e proć će ova faza i triba bit zahvalan na svakom trenutku nježnosti i bliskosti jer vjerujte mi toga će bit jako malo a falit će vam ohohohoho će vam falit...
...ma ja mislim da smo mi roditelji u biti ljubomorni na svoju dicu na njihovu mladost i bezbrižnost pa kad dođemo doma sa svojim problemima i pogledamo njih kako im je sve ravno i nigdi im nije priša planemo za sekund jer se i mi želimo tako osjećat a to je nemogućeeeeeeeeeee...ja to ćesto priznam pa njemu kažem: "e da mi je tvoje probleme ili kad sam ja bila tvojih godina mogla sam..."
...eh dosta je mog filozofiranja :)
...oprostite mi svi al ovaj blog je za mene kao dnevnik mog života i tribalo mi je malo istrest dušu pa se nadam da se nećete ljutit šta sam vas upilala par minutica više :)
...evo napokon par riči o fotografijama nakita koje gledate kroz ovaj post ;)
...ovaj NOVI model ogrlice RESICE & BROŠ KOCKA napravila sam na poklon Mariovoj razrednici Sandri kao zahvalu za njenu potporu da osmi razred uspješno doguramo do kraja :)
...ogrlicu sam radila uz pomoć pravog lanca ovog puta zlatne boje...na njega sam nanizala niti od vune koji su mi bili potrebni za izradu MAKRAME tehnike...kad sam to sve završila izrezala sam preostale niti sve na istu veličinu...ovaj put sam ostavila male niti (kako radim kod naušnica) jer mi se to učinilo primjerenije za ovu ogrlicu s obzirom da će je nositi jedna dama a ne tinejđerica...zašto vam ovo govorim? pa zato jer sam radeći ovu ogrlicu u mislima isplela (a danas završila u stvarnosti) sličnu ali s dugim resama za moju dragu tinejđericu Ellu i njen skori rođendan...jeeeee dobro ste čuli imam još jednog tinejđera al ne živi sa mnom već moj dragi s njom muku muči ;) ...o njenom poklonu pisati ću vam uskoro...
...i kad je glavni prednji dio ogrlice bio gotov tribalo je izraditi još samo rubove koji će se vezati oko vrata...uzela sam duže niti iste vune i spojila na lanac pa isplela pletenice...dugo ih nisam koristila a vidim da su sve više tražene pa sam ih odlučila ubaciti u svoju novu kolekciju...i mislim da se savršeno uklopilo...ja sam zadovoljna a nadam se da će se i vama svidit...
...eh da ne zaboravimo reč par riči o BROŠ-u od iste vrste vune...model KOCKA...jednostavan a efektan...savršen za sako ili kaput...
...draga gospođo Sandra uživajte u poklonu i neizmjerno vam fala na vašoj nesebičnoj predanosti i pomoći :)
...vama ostalima šaljem velike pozdrave i sritno vam bilo s vašim tinejđerima...kiss kiss
