...uf uf uf...da li vam je poznat onaj osjećaj kad u stomaku imate grč jer znate da će se nešto loše dogodit?!
...kad je tribalo poć put Visa...bilo je olujno jugo najavljeno za ti dan pa sam odgodila termin...ali sljedeći put kad je bio novi zakazani termin desila se ista stvar i nisam imala izbora nego stisnit zube i ukrcat se u trajekt...
...e pa tako je meni bilo od prvog trena od kad sam ugledala VIS na popisu lokacija koje moram poslovno posjetiti...ali da odma raščistimo JA NEMAM NIŠTA PROTIV VISA nego jednostavno ne volim bit dugo na moru a Vis je dalekoooooooo...eeeeeeeee dalmatinka a voli kopno ih...ma volim ja lipo moje moreeeeeeeeeeeeeeee nego me straj njega...i kako to uvik biva čega se bojiš to ti i dođe :(
...nije mi bilo svejedno jer sam ja osoba koja se na najmanje valjanje broda uplaši i bude mi strašno muka...to znaju dobro moji bliski prijatelji...kad pođemo liti brodom do Šolte ja, čim se usidrimo, otplivam na kopno da dođem sebi pa tek onda mogu opet na brod...ah tako je to kad vas je strah onda cilo tilo čuti...nego da se ja vratim svojoj
"veseloj" priči...
...krenila ja tako iz Splita na vrime u planiranu uru i počeli manji valovi i ja sve ka nije mi ništa nije mi ništa a umrla od straja skoro ;)
...kad za neke uru vrimena nisam više vidila ni more niti sam mogla sidit mirno jer nas je valjalo ka ljuljačku livo pa desno a valovi prali ponistre moga trajekta...
...i došli mi u Vis...i obavila ja sastanak...otočani se čude di sam se danas uputila na put kad se ni oni ne bi usudili ukrcat da im nije neka priša...al eto kažem ja odgodila sam već jednom a posal se triba obavit...e možda će mi direktori odat kakvo priznanje za djelatnika godine ko zna ;)
...dala sam maci svoju marendu jer ja nisam mogla jest...aaaaaaaaaaaaaaaaa i ja se ukrcam u trajekt i krenem put doma...ovaj put je bilo malo lakše jer sam znala šta me čeka i da će najgori dio bit u početku a da će mi posli bit sve lakše pa me držala ta činjenica...
...pokušala sam kunjat na kauču šta sam više mogla kako bi mi vrime brže prošlo al virujte mi svaka minuta mi je bila duga ka godina...nisam ništa jela bila cili dan tako da nisam imala ni šta povratit ali mi je cilo vrime ipak bilo muka...bidan moj želudac sav se bia izmučka...ža mi je bilo šta nisam mogla ni plest pa sam ovu kapu dovršila tek kad sam stigla kući a šal sam napravila prije par miseci...
...i mic po mic ugleda ja lipi moj Split...valovi su bili sve slabiji kako smo pristajali u luku...kad sam izašla tila sam poljubit pod al je bilo masu svita pa sam SAMO poljubila BOVU za koju se veza trajekt i čiča miča gotova je priča :)
